Biografija Branislava Nušića

Posetite programe
jubilarnih
25. Nušićevih dana

ISTORIJAT MANIFESTACIJE

• Nastupi pozorišta
• Simpozijumi i tribine
• Izložbe
• Program za decu
• Filmovi
• Izdavačka delatnost i promocije
• Brošure
• Nagrade za životno delo
• Plakete za glumačko ostvarenje večeri
• Nušićeva nagrada za najbolju predstavu u celini po oceni stručnog žirija
• Nušićeva nagrada za najbolju predstavu u celini na osnovu glasova publike

25. Nušićevi dani 2008.
24. Nušićevi dani 2007.
23. Nušićevi dani 2006.
22. Nušićevi dani 2005.
21. Nušićevi dani 2004.
20. Nušićevi dani 2003.
19. Nušićevi dani 2002.

 

 

• Festival „Nušićevi dani“ pokrenut je 1984. godine u Smederevu, s ciljem popularizacije velikog komediografskog dela Branislava Nušića, koji je važan deo života (detinjstvo i mladost) proveo u Smederevu.
• Aktuelizovanje Nušića u našem vremenu ostvareno je, pre svega, pozorišnim predstavama, naučnim skupovima, tribinama, izložbama, izdavačkom delatnošću, specijalizovanim dečijim programima i uvođenjem nagrade za životno delo glumcu – komičaru.
• Godine 1991. u Smederevu je otkriven spomenik Branislavu Nušiću, rad mr Vlaste Filipovića, akademskog vajara.
• Od 1995. godine ustaljuje se Nagrada publike za glumačko ostvarenje.
• Iste godine započinju susreti škola koje nose ime Branislav Nušić.
• Godine 2000. festival je prvi put imao takmičarski karakter, a od 2004. festival kontinuirano ima takmičarski karakter. Dodeljuje se Nušićeva nagrada za najbolju predstavu u celini po oceni stručnog žirija.
• Od 2007. godine ustaljuje se Nušićeva nagrada za najbolju predstavu na osnovu glasova publike.

Ovde Vam donosimo, u najkraćem, pregled dvadeset i petogodišnjeg  trajanja manifestacije „Nušićevi dani“, po određenim segmentima.

Branislav Nušić (1864-1938)

Branislav Nušić je srpski pisac romana, drama, priča i eseja i začetnik retorike u Srbiji. Nušić je rođen 8. oktobra 1864, o umro je 19. januara 1938. Takođe je radio kao novinar i diplomata.
Nušić je rođen u Beogrodu kao Alkibijad Nuša u cincarinskoj porodici Đorđa i Ljubice Nuše. Njegov otac je bio ugledni trgovoc žitom, ali je ubrzo posle Nušićevog rođenja izgubio bogatstvo. Porodica se preselila u Smederevo, gde je Nušić proveo svoje detinjstvo i pohođao osnovnu školu i prve dve godine gimnazije. Preselio se u Beograd, gde je maturirao. Kad je napunio 18 godina, zakonski je promenio svoje ime u Branislav Nušić. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1884. godine. Tokom studija je proveo godinu dona u Gracu. Nušić se borio u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine, koji ga je zatekao na služenju redovnog vojnog roka. Nakon rato je objavio kontroverznu pesmu „Dva raba“ u Dnevnom listu, zbog koje je osuđen na dve godine robije. Pesma je ismevala srpsku monarhiju, a posebno kralja Milana.
Državnu službu Nušić je dobio 1889. godine. Kao zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova, postavljen je za pisara konzulata u Bitolju, gde se i oženio 1893. godine. Na jugu Srbije i u Makedoniji proveo je celu deceniju. Njegova poslednja služba u tom periodu bilo je mesto vicekonzula u Prištini.
Godine 1900. Nušić je postavljen za sekretara Ministarstva prosvete, a ubrzo posle toga postao je dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu. 1904. godine postavljen je za upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. 1905. godine, napustio je ovu funkciju i preselio se u Beogrod, gde se bavio novinarstvom. Pisao je pod pseudonimom „Ben Akiba“.
Vratio se 1912. godine u Bitolj kao državni službenik, a 1913. godine osnovao je pozorište u Skoplju, gde je živeo do 1915. Napustio je zemlju sa vojskom tokom Prvog svetskog rata i boravio je u Italiji, Švajcarskoj i Francuskoj do kraja rata.
Posle rata, Nušić je postavljen za prvog upravnika Umetničkog odseka Ministarstva za prosvetu. Na ovoj poziciji je ostao do 1923. godine. Posle toga je postao upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu, da bi se 1927. godine vratio u Beograd.
Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 10. februara 1933.
Iza Nušića, uprkos tome što mu se činilo do je „malo dao“, ostao je impozantan književni opus: komedije, celovečernje i jednočinke, drame u užem smislu, istorijske i savremene, romani, pripovetke, novinske kozerije, autobiografske knjige, putopisi, etnografski spisi, novinski članci, predavanja... njegova Sabrana dela skupljena su u dvadeset tomova, a izvan njih ostali su različiti tekstovi, koji bi, verovatno, mogli ispuniti još desetak knjiga. Nušić je pretežno humoristički pisac, ali ima nehumorističko delo obimnije no mnogi pisci koji nikada nisu napisali ni jedan humoristički redak. Iako je, prevashodno, dramski pisac, njegovo prozno delo je obimnije od dela mnogih pisaca koji su isključivo pisali prozu. Njegovi članci, izjave, intervjui, predavanja razasuti po novinama, kada bi se skupili, ispunili bi, po svoj prilici, više knjiga nego celokupni opus mnogih pisaca. Nasuprot publici, kritika je prema Nušiću bilo stroga, često nepravedna. Kao da je bila ljubomorna na Nušićevu veliku popularnost ostvarenu mimo njenih procena, ona je, po pravilu, zagovorala viša poetička, kulturna i moralna stanovišta, bez razumevanja za Nušićevu osobenu književnu poziciju, njegovu ukorenjenost u postojeću kulturu, prilagodljivost publici. Zbog svega toga, Nušićevo delo je u najvećoj meri nastajalo u znaku kontroverze između publike i kritike. Čini nom se da je tek u našem vremenu odnos prema Nušićevom delu usaglašen, i to u slavu „pesnika smeha“.

Najpoznatija književna dela Branislava Nušića
Drame: „Tako je moralo biti“, „Jesenja kiša“, „Iza Božjih leđa“, „Pučina“
Komedije: „Protekcija“, „Svet“, „Put oko sveta“, „Gospođa ministarka“, „Narodni poslanik“, „Mister Dolar“, „Ožalošćena porodica“, „Pokojnik“, „Sumnjivo lice“, „Dr“
Romani: „Opštinsko dete“ (u Sarajevu izdato kao „Opštinsko dijete“), „Hajduci“ (Ajduci)
Pripovetke: „Politički protivnik“, „Posmrtno slovo“, „Klasa“, „Pripovetke jednog kaplara“
Tragedije: „Knez Ivo od Semberije“, „Hadži Loja“, „Nahod“
Rasprave i udžbenici: „Retorika“

• Narodno pozorište – Beograd
• Beogradsko dramsko pozorište – Beograd
• Jugoslovensko dramsko pozorište – Beograd
• Pozorište na Terazijama – Beograd
• Pozorište „Boško Buha“ - Beograd
• Zvezdara teatar – Beograd
• Večernja scena „Radović“ - Beograd
• Srpsko narodno pozorište – Novi Sad
• Narodno pozorište – Niš
• Kruševačko pozorište – Kruševac
• Teatar „Joakim Vujić“ – Kragujevac
• Pozorište Timočke krajine – Zaječar
• Dramski teatar – Skopje
• Makedonski naroden teatar – Skopje
• Pozorište mladih – Sarajevo
• Narodno pozorište „Ljubiša Jovanović“ - Šabac
• Narodno pozorište – Užice
• Narodno pozorište „Toša Jovanović“ – Zrenjanin
• Narodno pozorište – Zenica
• Pokrajinsko narodno pozorište Srpska drama – Priština
• Narodno pozorište – Banja Luka
• Narodno pozorište – Subotica
• Narodno pozorište – Vršac
• Narodno pozorište – Tuzla
• „Kamerni teatar 55“ – Sarajevo
• Narodno pozorište – Sombor
• Narodni teatar „Vojdan Černodinski“ - Prilep
• Srpska scena – Pale
• Dramski studio Kulturno prosvetne zajednice – Užice
• Dečije pozorište „Ćira“
• Teatar „Fa“ - Sofija (Bugarska)
• Srpsko narodno pozorište – Budimpešta
• Narodno pozorište – Kikinda
• Narodno pozorište Srpska drama – Priština
• Srpsko narodno pozorište (opera) – Novi Sad
• Pozorište „Bora Stanković“ - Vranje
• Kulturni centar – Brus
• Jagodinsko gradsko pozorište
• Teatar „Moderna garaža“ - Beograd
• Malo pozorište „Duško Radović“ – Beograd
• Pozorište „Branislav Nušić“ – Smederevo
• Pozorište „Slavija“ – Beograd
• Narodno pozorište Pirot
• Kult Teatar – Beograd
• Teatar T – Beograd
• Teatro Lah-Cho (Meksiko) i PATOS – Smederevo
• Kulturno sportski centar Čajetina, Dečiji dramski studio „Bistričak“
• Narodno pozorište „Sterija“ – Vršac
• Pozorište „Duško Radović“ – Pačetin (Hrvatska)
• Dramski studio doma učenika srednjih škola – Zaječar
• Akademija umjetnosti Banja Luka (Republika Srpska)
• Srpsko narodno pozorište (balet) – Novi Sad

• Narodno pozorište Leskovac
• Teatar SARTR – Sarajevo
• Pozorište „Raša Plaović“ Ub
• Gradsko amatersko pozorište Svilajnac
• Pozorište Paraćin
• Favi teatar Beograd
• Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka
• Amatersko pozorište Centra za kulturu Mladenovac
• Pozorišna radionica Kulturnog centra u Inđiji
• Pozorište i Centar za kulturu Kovin
• Srpsko narodno pozorište (opera) – Novi Sad
• Pozorište „Bora Stanković“ - Vranje
• Kulturni centar – Brus
• Jagodinsko gradsko pozorište
• Teatar „Moderna garaža“ - Beograd
• Malo pozorište „Duško Radović“ – Beograd
• Pozorište „Branislav Nušić“ – Smederevo
• Pozorište „Slavija“ – Beograd
• Narodno pozorište Pirot
• Kult Teatar – Beograd
• Teatar T – Beograd
• Teatro Lah-Cho (Meksiko) i PATOS – Smederevo
• Kulturno sportski centar Čajetina, Dečiji dramski studio „Bistričak“
• Narodno pozorište „Sterija“ – Vršac
• Pozorište „Duško Radović“ – Pačetin (Hrvatska)
• Dramski studio doma učenika srednjih škola – Zaječar
• Akademija umjetnosti Banja Luka (Republika Srpska)
• Srpsko narodno pozorište (balet) – Novi Sad
• Narodno pozorište Leskovac
• Teatar SARTR – Sarajevo
• Pozorište „Raša Plaović“ Ub
• Gradsko amatersko pozorište Svilajnac
• Pozorište Paraćin
• Favi teatar Beograd
• Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka
• Amatersko pozorište Centra za kulturu Mladenovac
• Pozorišna radionica Kulturnog centra u Inđiji
• Pozorište i Centar za kulturu Kovin
• Teatar A Niš
• Gradsko pozorište „Abrašević“ Valjevo
• Pozorište „Milivoje Živanović“ Požarevac
• Pozorište „Zoran Radmilović“ Zaječar

• Razgovor o Nušiću
• Žanka Stokić – Nušićeva glumica
• Savremeno srpsko dramsko stvaralaštvo i pozorište
• Otkrića, obrade i adaptacije Nušićeve dramske ostvaštine
• Nušić – naš savremenik
• Nušić u školama
• Nušić i savremena satira
• Narodni humor i Nušić
• Nušić i pozorište
• Filmska i televizijska interpretacija Nušićevih dela
• Zaslužujemo li teatar?
   

• Zašto je Nušić nedovoljno prisutan u našem pozorištu, danas?
• Prevazilaženje palanačkog pozorišta
• Nušić i retorika
• Kako s Nušićem dalje?
• Nušić i Karađale
• Predstavljenje Zadužbine Kralja Petra Prvog (Tribina povodom 200 godina Prvog srpskog ustanka i stvaranja moderne srpske države, 2004)
• Godina Sterije 1856-2006 (2006)

 

• Život i delo Branislava Nušića
• Nušić u karikaturama
• Međunarodna izložba karikature
• Izložba karikatura PJER 1987
• Izložba crteža kostima S. Lalicki
• Izložba 125 godina od rođenja Branislava Nušića
• Motiv kosovskom boja u srpskom teatru
• Izložba B. Prodanovića
• Srpska vojnička pozorišta 1916-1918
• Žanka Stokić
• Ljubinka Bobić
• Mija Aleksić
• Filmska scenografija „6b“ Miodraga Denića (1996)
• Izložba prvog međunarodnog konkursa karikature „Hleb naš... “ (1997)

• Izložba „Joakim Vujić 1872-1847“ (1998)
• Izložba „Branislav Nušića na beogradskim scenama“ (1999)
• Samostalna izložba slika Momčila Antonovića, akademskog slikara iz Beograda (2000)
• Prvi Nušićevi glumci (2001)
• Izložba scenografija i fotografija Igora Vasiljeva, scenografa iz Beograda (2002)
• Izložba kolaža „Okosmičeni kolaži“ Zorana Stošića Vranjskog iz Sombora (2003)
• Izložba „Gospođa ministarka 75 godina na sceni Narodnog pozorišta Beograd“ (2004)

• „Pozorišni Nušić“ - Pozorišni muzej Vojvodine (2005)
• Izložba karikatura 70 godina „Ježa“ (2006)
• Izložba kostima Ljiljane Dragović, kostimografa (2006)
• Izložba „Portreti glumaca Srpskog narodnog pozorišta (1918-1941)“ – Pozorišni Muzej Vojvodine (2007)
• „Poslednji aplauz Čkalji“ (2008)

 

• „Hajduci“
• „Autobiografija“
• Mala Nušićijada
• „Priča o Branku Ćopiću“
• Priče o Branislavu Nušiću

• „Školovanje Ben Akibe“
• „Put oko sveta“
• „Gospođa ministarka“
• „Ujež“
• Moj deda Branislav Nušić

• Revija filmova "Nušić na filmu"

• Nušić u pričama
• Ne očajavajte nikad (Branislav Nušić,1989)
• Nušić i Smederevo (Slavko Domazet)
• Nušić naš savremenik / Zbornik radova učesnika naučnog skupa u Smederevu (1985)
• Nušić pozorišni princ i šeret
• Narodno pozorište u Smederevu 1950-1956 (Dragana Čolić, 1993)
• Nušić naš nasušni
• Nušić naš Šekspir (Dragoljub Vlatković, 1995)
• Nušić prvi srpski filmski scenarista i Hadži Loja (Stevan Jovičić, 1996)

• Nušić i Smederevo (Slavko Domazet, 1997)
• Jedan drugi Nušić (dr Raško V. Jovanović, 1998)
• Metodički pristup Nušićevim komedijama (mr Tatjana Lazarević Milošević,1999)
• Nušić stvaralac 20. veka (Dragana Čolić Biljanovski, 2000)
• Nušić naš Šekspir 2 (Dragoljub Vlatković, 2001)
• Nušićev teatar komike (Radoslav Lazić, 2002)

• Nušićeva velika deca – Smederevski laureati (Milosav Buca Mirković, 2003)
• Gospođa ministarka – 75 godina u Narodnom pozorištu (Jelica Stevanović, 2004)
• Iz pozorišta pretkumanovske Srbije (Milan Grol, 2005)
• Narodno pozorište Kralj Aleksandar I u Skoplju“ (dr Zoran T. Jovanović, 2006)
• Sabrana dela Branislava Nušića (priređivač dr Raško V. Jovanović, 2007)

• Svetlana pod svetlostima (Milosav Buca Mirković,1999)
• Pavle Minčić komičar zbilje i istine (Milosav Buca Mirković, 2000)
• Petar Kralj od Tole do Strindberga (Milosav Buca Mirković, 2001)
• Ružica Sokić – Neodoljivi scenski šarm (dr Zoran T. Jovanović, 2002)
• Mihailo Janketić – Pobunjeni čovek (dr Zoran T. Jovanović, 2003)
• Đorđe Vukotić – Srce smeha (Slobodan Krstić, 2004)

• Milan Gutović – Princ moderne komike (Milosav Buca Mirković, 2005)
• Jelisaveta Seka Sablić (dr Zoran T. Jovanović, 2006)
• Gordana Đurđević – Dimić – glumica modernog izraza (2007)
• „Poslednji aplauz Čkalji“ (Dragana Čolić-Biljanovski, 2008)

• Predrag Ejdus (2008)
• 25 godina „Nušićevih dana“

• Mija Aleksić (1990)
  
   
• Miodrag Petrović Čkalja (1991)
  
   
• Nikola Simić (1992)
  
   
• Branka Veselinović (1993)
  
  
  
   
• Ljubomir Ubavkić Pendula (1994)
  
   
• Radmila Savićević (1995)
  
   
• Ivan Bekjarev (1996)
  

• Pavle Paja Minčić (2000)
  
   
• Petar Kralj (2001)
  
   
• Ružica Sokić (2002)
  
   
• Živojin Žika Milenković (1997)
  
   
• Dobrila Šokica (1998)
  
   
• Svetlana Ceca Bojković (1999)
  

• Mihajlo Miša Janketić (2003)
  
   
• Đorđe Vukotić (2004)
  
   
• Milan Gutović (2005)
  
   
• Jelisaveta Seka Sablić (2006)
  
   
• Gordana Đurđević – Dimić (2007)
  
   
• Predrag Ejdus (2008)
  

 

Dobitnici od 1995. do 2008. godine

PLAKETA ZA GLUMAČKO OSTVARENjE VEČERI
Rad mr Vlaste Filipovića